Јован Маркуш  ''ЕТИКА ЦРНОГОРКИ''

Пише Јован Маркуш ЕТИКА ЦРНОГОРКИ

Једна поучна и стара прича, која у народном памћењу живи и данас, довољно говори о етици Црногорке. Када су Његуши одавали пошту мртвом владици, владару и пјеснику Петру II Петровићу Његошу, његова мајка Ивана обратила им се сљедећим ријечима:
„Браћо Његуши, соколови Црногорци! Није то лијепо што чините, што плачете и кукате за Владиком. Није се он родио за плакање, нити је радио за кукање. Радио је о добру, о величини имена нашег и српског, и зато за њим не треба плакати но радити како је он вазда препоручивао и народ учио. Престаните са плачом, плач не могу слушати“.
А онда се окренула према мртвом Његошу и рекла:
„Ја за тобом нећу никада плакати, мој прелијепи сине, јер кад бих то урадила, не бих била твоја права мајка. Треба да плачу и кукају оне мајке које рађају издајнике и погани људске а не ја.
Слава и хвала, нека је Богу и Светој Тројици, која ме даровапа даром мимо жене. Ја сам била и сада сам најсрећнија мајка када сам вољом Божјом родила, одгојила и спремила тебе, који си био најљепши међу најљепшима, не само тијелом него и душом.
Ти си се одужио свакоме своме, одужио си се Богу и народу. Просто ти, сине, материнско млијеко, проста ти српска храна, слава Богу који ми те тако лијепог дао и узео, бар ће и он имати што тамо да види“.